16

Elon Musk, Bill Gates i Steve Jobs su karijeru počeli praksom ­- počni je i ti!

16.05.2016.

Elon Musk, Bill Gates, Steve Jobs i kompanije koje su oni osnovali danas svi znaju. Da li znate koliko su njihovi počeci bili teški?

Bill Gates - stažirao u političkim krugovima kao asistent

Od malih nogu se zanimao i za stvari koje nisu samo tehnološke. Kao srednjoškolac je stažirao u političkim krugovima kao asistent, a sa samo 18. godina je prešao i u Predstavnički dom SAD. Većina je mislila da Gates ništa neće postići u životu. U toku studiranja, Computer Center Corporation je zabranio pristup četvorici učenika, među kojima je bio i Gates. Od fakulteta je odustao sa 19. godina, ali mu je Harvard poslužio kao osnova za mnoge kontakte i kasnije ostvarenje poslovne saradnje. Osnovao je kompaniju Traf­O­Data koja nije ostvarila uspeh. Pratili su ga epiteti poput: arogantan, dosadan, pohlepan, “big brother” današnjice, ali to ga nije sprečilo da jedna ideja ostvari uspeh - ideja zvana Microsoft.

 

Elon Musk - letnji praktikant u banci

Preduzetnik koji je najviše poznat kao suosnivač Pay Pal­a, SpaceX­a i Tesla Motorsa. Musk se preselio u Kanadu u junu 1989. Prešao je u Toronto 1991. godine i jedno leto radio u računarskom sektoru jedne banke, dok je istovremeno aplicirao za upis na Queen's University. Bio je i praktikant u Microsoft centru u Kanadi kao i programer za video igrice u kompaniji Rocket Science Games. Kasnije se preselio u Kaliforniju kako bi započeo doktorat iz oblasti fizike. U isto vreme je stažirao u kompaniji Pinnacle Research. To stečeno iskustvo ga je dovelo do uspeha koji mu se sa razlogom pripisuju. Musk je napravio najnapredniji poizvodni pogon u Buffalu.

 

Posvećenost idejama koje su iz mene samo izvirale nagonila me je da se stalno ubeđujem i sukobljavam sa kolegama - Steve Jobs

Steve Jobs - letnji praktikant u Hewlett-Packardu

Pokrenuo PC revoluciju, osnovoa Apple. Sa 12. godina je kontaktirao Bill Hewletta tražeći od njega delove merača frekvencije (frekvencmetar). Osnivač kompanije Hewlett­Packard je pristao, a usput mu je i ponudio letnju praksu u HPu. Napustio je studije sa 17. godina. Pošto je odustao od koledža i nije morao da pohađa normalne časove, odlučio se da uzme časove kaligrafije. Deset godina kasnije mu je sve to značilo (vreme kada je trebalo da se dizajnira prvi Macintosh računar).


Svako novo radno ili društveno iskustvo je korisno iz više razloga: upoznavanja novih ljudi, sticanja novih ideja, pa i novih prijatelja, a u najmanju ruku zbog samog životnog iskustva. Svima nam je jasno da svaki poslodavac želi najboljeg kandidata čije se sposobnosti i veštine uklapaju u zahteve pozicije za koju se oglas i raspisuje. Poslodavac po tom idealnom kandidatu kroji oglas. Sa druge strane studenti na završnoj godini ili na master studijama, spremaju svoje CV-jeve razmišljajući šta će ih to izdvojiti od ostalih kolega. Praksa i stečene veštine na istoj je ono što može da bude vaš adut.

1. Profesionalno iskustvo

Priključiti se nekoj kompaniji kao praktikant na određeni period vam donosi mogućnost da se nađete u profesionalnom okruženju i shvatite kako poslovni svet funkcioniše. To ne znači da ste kao praktikant zaduženi da donosite kafu drugima i budete im na usluzi svaki čas. Naprotiv, vi ste deo firme i predstavnik iste za taj određeni dogovoreni period. Praksa je odlična prilika da vidite šta biste voleli da radite u životu. Istražujte i pronađite sebe.

2. Sposobnosti i veštine

Nije dovoljno samo usko se baviti svojom strukom. Često je društveno angažovanje, učestvovanje ili volontiranje na raznim događajima, manifestacijama bitan faktor koji vas može odvojiti od drugih ljudi i dati vam potrebnu prednost.

3. Kontakti

Praksa vam daje mogućnost da prisustvujetemnogim događajima i seminarima na kojima kompanija učestvuje. Interakcijom sa profesionalcima u poslu stvarate dobru osnovu za dalje poslovne uspehe i učite kako da komunicirate u poslovnom okruženju. Kontakti koje budete ostvarili na praksi ćete sigurno moći da iskoristite u kasnijim poduhvatima. Takođe, praksa može da vam obezbedi i dobrog mentora od koga ćete puno naučiti. Ne budite pasivni, već preuzmite inicijativu i ostvarite kontakte.

4. Zadovoljstvo zbog smisla

Ništa se ne može meriti sa zadovoljstvom da ste uradili nešto korisno. Izaći ćete iz toga bogatiji za mnoga iskustva. Možda to neće biti ništa što ima veze sa vašom strukom, ali neke osobine koje možete spoznati kod sebe i stvari koje možete naučiti ne mogu se vezivati ni za jednu konkretnu profesiju.

5. Organizacija vremena

Kada radite u profesionalnom okruženju morate biti svesni da se svaki minut računa. Organizacija vremena je jedna od ključnih stavki koja je potvrditi vašu odgovornost i posvećenost poslu.

6. Dopuna CV-ja

Ne zaboravite da svaka praksa obogaćuje vašu radnu biografiju. Profesionalna praksa koju navodite u CV-ju, a koja je relevantna za struku u kojoj konkurišete za posao – ostavlja snažan pozitivan utisak na potencijalnog poslodavca koji će neminovno formirati mišljenje o vama kao o nekom ko je vredan, ambiciozan i organizovan i pre nego što vas upozna. Prilikom pisanja CV-ja je bitno i da stavite kako vaše angažovanje može doprineti boljem poslovanju kompanije i na koji način biste vi uticali na razvoj pozicije za koju aplicirate. Preseliti se u poslovni svet je velika promena, ali prihvatanje ovog izazova je svima nama na dohvat ruke. Kako se ne biste našli u sličnoj situaciji, potrebno je da, nakon što izaberete i upišete željeni fakultet, polako počnete da razmišljate o dodatnim usavršavanjima, radionicama, obukama i praksama. Kada prođete i taj korak obratite pažnju na sledeće stvari tokom svoje prakse:

  1. Pravite kontakte
  2. Postavite ciljeve
  3. Učite od zaposlenih/kolega
  4. Iskoristite vreme mudro
  5. Postavljate pitanja
  6. Zadržite pozitivan stav
  7. Zakoračite izvan granica vaših mogućnosti
  8. Napravite stvari na koje ćete biti ponosni
  9. Pričajte sa nadređenima o mogućnostima napredovanja
  10. Isprobajte nove stvari