9

Moja praksa tokom studija

14.09.2016.

Koliko puta ste čuli da je potrebno radno iskustvo za prvi posao? Kako neko ko je tek završio fakultet, ili je i dalje na studijama, može imati dovoljno iskustva? Da li je baš to ono što vas sprečava da se zaposlite tamo gde želite?

Na svu sreću, sve je više kompanija koje su prepoznale ovu situaciju kao problem i rade na tome da omoguće studentima sticanje kvalitetnog radnog iskustva.

Svoje iskustvo nam prenosi praktikant Miloš Milošević, koji je deo softwerskog tima u Devana Labsu.

 

Kako sam dospeo na praksu?

 

Kao neko ko gleda da radi na sebi i svom obrazovanju tokom studija, stalno sam u potrazi za novim iskustvima. Tako sam dospeo i na praksu u Devana Labs.

Za nju sam saznao putem sajta http://studentskeprakse.rs/, i kada sam video da je otvorena pozicija u Devani, odmah sam se prijavio. O firmi sam znao dosta od ranije, preko prijatelja koji je radio kod njih, a i zato što imaju super biblioteku koja je otvorena za sve. Iznajmljivao sam knjige iz te biblioteke još dok su bili smešteni na Novom Beogradu. Svaki put kada bih došao saznao bih još po nešto novo o samoj kompaniji, upoznao sam njihovo radno okruženje, ljude, način rada i to je ono što me je još tada privuklo. To je jedan od razloga zašto sam se, čim se ukazala prilika, prijavio upravo na njihovu praksu.

Sam proces mog dolaska u firmu išao je jako brzo. Nakon što sam poslao CV i motivaciono pismo, Mališa, mentor u Devana Labsu, me je kontaktirao i poslao mi je zadatak koji je trebalo da uradim. To je inače preduslov za bilo čiji dolazak na praksu u ovu firmu. Konkretno moj zadatak je bio da napravim web aplikaciju koja čuva blokove koda, odnosno snippets. Kako sam student četvrte godine ETFa, već sam dosta znao o tome i to mi nije predstavljalo problem.  Kroz nekoliko dana sam uradio zadatak, poslao ga Mališi koji me je pozvao na razgovor i sada sam ovde.

 

Kako izgleda praksa i tim sa kojim radim?

 

Ovde je uvek dinamično i to je ono što mi se dopada. Radimo na različitim projektima koje nam mentori dodele u startu i podeljeni smo po timovima od troje do četvoro ljudi. Svako jutro, posle doručka, organizujemo mini sastanak na kome se dogovorimo koje su naše aktivnosti tog dana. Uvek imamo mogućnost da izrazimo svoje mišljenje, to je ono što mi se možda i najviše dopada. Funkcionišemo kao tim i svačije mišljenje se uvažava. Iako su uglavnom mlađi od mene, odlični su u svom poslu. Svakodnevno razmenjujemo znanja i iskustva i od svakoga mogu nešto da naučim. Mališa nam jednom nedeljno organizuje razna predavanja na temu softverskog i web programiranja, od strane stručnjaka ili senior programera iz Devane. Nekada sami predložimo temu predavanja, a čak možemo i mi da održimo neko ukoliko smo stručni u određenoj oblasti. Na taj način nam se pruža mogućnost da naučimo nešto novo ili usavršimo već postojeće znanje.

 

Moja očekivanja

 

Očekivanja koja sam imao bila su zaista visoka. Želeo sam da naučim što više, da steknem nova iskustva, da vidim kako zapravo sve funkcioniše u jednoj ozbiljnoj kompaniji. Bilo mi je jako bitno da steknem nova poznanstva i ostvarim nove kontakte. Verujem da sam u startu postavio visoke ciljeve zato što sam već bio na jednoj praksi, pa sam sada želeo da od ove dobijem što više, da odem još korak dalje što se tiče znanja i iskustva. Trenutno sam prezadovoljan zato što je ova praksa pravazišla sva moja očekivanja.

 

Nisam imao problem da li ću se uklopiti ili ne. Lako se uklapam i to me nije brinulo. Više sam razmišljao upravo o tome šta ću novo naučiti - kako od Mališe, koji je sjajan mentor, tako i kroz samu praksu, čitajući svu literaturu koja nam je ovde dostupna. Smatram da svaka osoba mora da izdvoji neko vreme da se edukuje i van posla. Pogotovo u oblasti ITja. Sve napreduje neverovatnom brzinom tako da bez konstantnog usavršavanja nema ni izgleda za uspehom. To je još jedan od razloga zašto sam motivisan na praksi.

 

Koliko je praksa zapravo važna?

 

Mislim da je praksa jako važna. Na fakultetu se ne stiče praktično iskustvo i u tom smislu se jako malo nauči, pogotovo na državnom fakultetu, gde i dalje preovladava teorijsko znanje, a svi znamo da bez onog praktičnog nemamo puno šansi. Još jedna prednost svake prakse je što postoji mogućnost zaposlenja, a i preporuke koje se dobiju od kompanija su izuzetno važne.

 

Ono što sam recimo znao i pre jeste kako funkcionišu stvari, ali nisam znao kako jedan projekat teče od početka do kraja. Ovde smo timski završili projekat Company Dashboard, na koji sam jako ponosan i izuzetno mi je drag. Na njemu sam radio stvari koje do tada nisam, kao što su integracije sa drugim aplikacijama i sl. Da nisam bio ovde ne bih znao kako sve to izgleda. Lansiranje aplikacije je jedna od stvari koje nisam mogao da naučim na fakultetu. Od planiranja, arhitekture aplikacije, preko baze podataka, pa do celokupnog procesa razvoja, čak i predstavljanje klijentu, i komunikacija sa njima.

 

Šta dalje?

 

Moj dalji plan je da svakako završim fakultet - imam još nekoliko ispita na ETFu. To mi je prioritet. Nadam se da ću naći posao gde ću imati fleksibilno radno vreme, kao što imam i sada u Devana Labsu. Znam da je to retkost, jer firme obično organizuju prakse po 8h dnevno, ali trenutno je to ono što mi pomaže da uskladim obaveze i završim četvrtu godinu fakulteta.

 

Ono čime se vodim..

 

...jeste da Nikada ne treba reći da nešto ne znate, već da još uvek niste naučili.