8

Kako steći radno iskustvo tokom školovanja?

05.05.2016.

U poslednje vreme skoro da ne prođe intervju za posao, a da se ne postavi pitanje: "Da li ste imali neko radno iskustvo tokom školovanja?". Postoje mnogi razlozi zašto je to pitanje počelo da se postavlja i zašto studenti vrlo često na njega odgovaraju se ne. Jedan od razloga je zato što ih to niko ranije nije pitao, već tek na intervjuu, a oni nisu pokušavali da ga sami sebi postave i na njega potraže odgovore. Nekada je razlog zato što to nisu želeli ili nisu mogli. U svakom slučaju, koji god da je razlog i odgovor, vrlo je bitno da student donese informisanu odluku. Ono što je prvo, na samom početku, što svaki student koji počinje da traži praksu ili zaposlenje mora da uradi jeste da se informiše i na osnovu toga bude siguran da je to ono što želi ili ne želi.

Ovaj tekst i ostali saveti će vam pomoći da se informišete i donesete odluku da li želite da imate radno iskustvo tokom školovanja.

Čime ću da se bavim posle diplome?

Mnogi studenti posle završenog fakulteta ne znaju kojom će strukom da se bave. Ono što bi ti pomoglo da se pronađeš, i vidiš šta te zanima jesu konkursi za posao koji se često mogu naći na sajtu fakulteta, gde obično stoji i opis pozicije za koju kompanije traže zaposlene. Na osnovu toga možeš videti šta ti deluje interesatno i gde smatraš da bi mogao da se zaposliš. Ono što bi takođe moglo u velikoj meri da ti pomogne jesu sajmovi zapošljavanja. Sajmovi zapošljavanja su sjajna prilika da privučeš pažnju potencijalnih poslodavaca. Budi svoj, postavljaj neobična pitanja, uzmi kontakt i kontaktiraj ih nakon sajma, kako bi te imali na umu. Zatim, sledeće što bi bilo poželjno uraditi jeste da tražiš od mentora da stane iza tebe i da da svoju preporuku. Posmatraj svoje mentore kao svedoke tvoje ličnosti. Prethodni profesori i šefovi su najbolje reference koje možeš izneti na intervjuu i koje potencijalni poslodavac može proveriti.

Kako da znam za koju kompaniju da konkurišem?

Ono što bi trebalo da uradiš ako želiš praksu, jeste da odabereš kompaniju za koju ćeš da konkurišeš u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. Kad istražiš kompanije koje bi bile pogodne za tvoj sektor i oblast studiranja, odabiranje kompanije za koju ćeš da konkurišeš zavisi od više faktora. Prvo, da li toj kompaniji u datom trenutku trebaju praktikanti u oblasti koja te zanima. Ako je odgovor potvrdan, sledi istraživanje same pozicije za koju konkurišeš, odnosno čitanje opisa tog radnog mesta i potrebnih veština koje jedan zaposleni mora da poseduje.

Kako doći do osoba menadžera zapošljavanja?

Menadžeri zapošljavanja su osobe koje definišu poslove, daju opise pozicija, pregledaju prijave i biraju kandidate koje prozivaju na intervju. Stvaranje povezanosti sa ovim ljudima svakako može povećati vaše izglede da dobijete željeni posao. Način na koji bi mogao da ostvariš kontakt sa menadžerom jeste ostvarenje kontakta sa kompanijom. Obično, kad naiđeš na oglas ili raspisan konkurs za posao, navedeno je koja je kompanija u pitanju. Pronađi njihov kontakt, traži dodatne informacije, ili zakaži informativni intervju. 

Zašto posle završenih studija odmah ne potražim plaćeni posao, umesto neplaćenih praksi?

Ukoliko si još uvek student, pravo vreme je da kreneš da razmišljaš o praksi, iz razloga što će poslodavci uvek davati prednost kandidatima sa radnim iskustvom pri konkurisanju za plaćeni posao. Nisu sve prakse plaćene, ali prednost svake prakse (bila ona plaćena ili ne) je u tome što su one sigurna prečica za lakše dobijanje plaćenog posla u tvojoj skorijoj budućnosti. 

Zašto da se ozbiljnom poslodavcu, za koga želim da radim za platu, predstavljam neozbiljno, kao „besplatna radna snaga“?

Ono što treba da znaš ako radiš “besplatno” praksu kod poslodavca jeste da te on ne smatra manje vrednim jer radiš pro bono, čak naprotiv, smatra te potencijalnim budućim zaposlenim. Oni ozbiljno razmišljaju pri odabiru kandidata za praksu, tako da time što radiš “besplatno” na praksi u tom trenutku, nikako ne može da bude gubitak za tebe.

Ako sam već prethodno „radio besplatno“ za nekog drugog, zašto bi me budući poslodavac plaćao koliko i nekoga ko nije pohađao prakse, ili i više od toga?

Diplomac sa radnim iskustvom svakako ima veću šansu da dobija veću platu od diplomca bez radnog iskustva, jer svaki ozbiljan poslodavac zna da je svaka praksa radno iskustvo. Praksa je investicija za profesionalnu budućnost, pa makar ona bila i “besplatna”. 

Još uvek studiram i želim da nastavim studije u inostranstvu, pa zašto onda da gubim vreme na prakse?

Ako želiš da studiraš u inostranstvu, raspitaj se da li inostrani fakulteti priznaju bodove na osnovu prakse u strukama za koje studiraš. Mnogi fakulteti u inostranstvu to rade. Neki čak navode pohađanje stručne prakse kao obavezan sastavni deo studija. 

Studiram da steknem teorijsko znanje koje ću praktično primenjivati kad se zaposlim, pa šta će mi onda uopšte profesionalna praksa?

  1. Postoji velika razlika između teorijskog znanja stečenog tokom studija i praktičnog rada nakon zaposlenja ​­ ovu razliku možeš uvideti tek kada kreneš na stručnu praksu. Upravo iz tog razloga ćeš uvideti da stručna praksa zapravo nikad nije besplatna, jer dobijaš znanje koje će ti biti jako vredno u budućnosti, i koje ne možeš kupiti novcem.
  2. Stručna praksa ti može pomoći da na vreme izabereš specijalnost ​­ još jedna od prednosti stručne prakse. U toku studiranja možeš steći utisak da te neka oblast zanima, i onda uvideti koliko je ta oblast ustvari totalno različita u odnosu na to kako si je zamišljao. Praksa ti pomaže da na vreme shvatiš šta te zanima, a šta ne.
  3. Profesionalna praksa je odlična prilika da pre zaposlenja testiraš i usavršiš svoje sposobnosti ​­ međuljudski odnosi, rad u timu, poslovna komunikacija, liderstvo, rešavanje problema itd.
  4. Profesionalna praksa će ti sigurno izgraditi i osnažiti samopouzdanje, motivaciju i radne navike.
  5. Možete započeti izgradnju svoje mreže profesionalnih kontakata ​­ Svoje kontakte uvek možeš pitati za savet, a kada budeš konkurisao za zaposlenje, i za preporuke.
  6. Svaka praksa unapređuje profesionalnu biografiju ​­ profesionalna praksa koju si naveo u svom CV­u, a koja je relevantna za struku u kojoj konkurišeš za posao – definitivno ostavlja snažan pozitivan utisak na potencijalnog poslodavca.

Kompanije su svesne da svaki novi član tima može da im donese neku novu vrednost iosveženje, pa praktikanti dobijaju mnogo ozbiljnije zadatke. Studentska praksa više nije nešto što samo treba otaljati i dobiti potpis da je odrađena, već je to jedna veoma dobra prilika da se dosta toga nauči, iskusi i isproba. Ukoliko ste spremni za ovako nešto, pročitajte Praktični vodiča za pokretanje karijere.

Šta može da mi pomogne pri pronalaženju posla?

Ono što bi u velikoj meri pomoglo studentima pri pronalaženju posla/prakse:

  • Članci odabrani od strane studenata pri LinkedIn aplikaciji
  • Predlozi radnih pozicija u skladu sa obrazovanjem i fakultetom
  • Sajmovi zapošljavanja
  • Konkursi kompanija
  • Saveti ljudi koju su već bili na praksi

Koliko su mi bitna poznanstva?

Ono što je jako bitno u svakoj sferi života, kao i u poslovnoj sferi svakako jesu poznanstva. Članstvo u studentskim organizacijama, redovni odlasci na predavanja i vežbe, učestvovanje u projektima na fakultetu su samo neki od načina za upoznavanje velikog broja ljudi, a samim tim i za sticanje prijatelja, koji će ti sutra možda biti od velikog značaja pri konkurisanju za neki posao.

Ono što je jako bitno nije samo koga poznaješ, nego koga tvoje konekcije poznaju. Ovo može biti veliki plus pri pronalaženju posla i buduće profesije. Ono što bi bio veliki plus jeste povezivanje sa ljudima, tzv. “networking”. Ova društvena mreža je itekako korisna ukoliko želiš da stupiš u kontakt sa nekim koga ne poznaješ lično, a diviš se njegovim profesionalnim dostignućima. To može takođe biti neko sa kim si sarađivao u prošlosti, ili neko koga poznaješ i sa kim si već u kontaktu.

 

Stručna praksa nije samo priprema za  profesionalnu karijeru: ona može predstavljati odličan početak uspešne karijere.